Употреба бесконтакта није прошла незапажено ни за медведицу оштро трансцендентално ослобађање свих енергија, фокусирано на подручје срца биоробота (а ова серија биоробота има људско срце и мозак, а кости и мишићно ткиво су помешани са људском и титанијумском и органоподном пластиком на бази перфлуоранске компоненте) довела је до тога да се медведица Алиса срушила као да је оборена. То се увек дешава када се користи бесконтактно требало је око 2 дана да се опорави у склоништу. «Друже мајоре, друже мајоре», јурну к њој младунци, наредници Зосима и Јефрем, «Шта ти је? «Овај логорски полупамет у пећини на Вуковом камену, засипајте улаз камењем, нека се осуши. Према њеној рачуници, напуњеност батерије у термичком режиму требало би да буде довољна за месец дана рада, а затим ће, након извлачења модула меморије и свести, бити могуће репрограмирати Биомак-21. Већ сам прошао, већ хаковао ову серију биоробота. Па, а онда или биоробот-шахид, или тајна инфилтрација у окружење људи «повратак» у друштво, ако легенда дозвољава. Наредници су урадили управо то одвукли су Биомакс у пећину (то је било древно људско налазиште) и заградили улаз камењем. Али! Нису водом залили овај полулеш! Плаши се коначног кратког споја свих система
Биомакс је тако лежао у мраку и почео да размишља, стављајући се на место непријатеља: «Ако га нису уништили, репрограмираће га, нећеш се касније сећати. Већ ме траже.. па ће направити мученика». Покушао је да ступи у контакт, али радио сигнал се апсорбовао, била је потребна антена, макар мала, а сигнал је био кратак, али моћан батерија би се напунила! А онда хибридни ум (свануло је и човеку и интелигентној машини!) 1) одсекао леву руку, још увек није потребан. И детаљи о руци за употребу! 2) сакупите све ожичење заједно антенско коло је спремно! 3) вода је цурила са крова пећине и накупила се као каша у углу. «Копај тамо!» ископао је десном руком рупу двадесетак центиметара. сада имајући две плоче неправилног облика једну од спољашњег метализованог слоја шаке и другу васкуларну са ситним бакарним длачицама закопао их је окомито жицама, остављајући размак од око 25 цм између њих. Влага је цурила у ову импровизовану јаму за батерије одозго. Две «плоче», челична и бакарна, од остатака руке, закопане окомито у земљу, дале су потенцијалну разлику! само 1,5 волти, али то је било довољно. Рачуница је била оваква зверољуди су знали време да се батерије потпуно испразне тридесетак дана, плус-минус дневно. Након тога дођите и покупите готов. Они ће се 2930 дана окупити у јато око пећине и почети да круже, размишљајући унапред да ли има замке од зверољуди. «Значи, резоновао је Биомакс 21., потребно је ићи у етар на хитном таласу, отприлике 27. дана од тренутка када сам изгубио свест. Само СОС је у етру! 27 дана за 24 сата је 648 сати., за овај пут ћу напунити батерије до потребног нивоа! Тело (људска компонента) ће заиста изгубити на маси, али то је вода. И лези, лези мирно, искључи све системе осим термалних (меморијске картице, оперативни систем у режиму приправности).Само пет минута сесије па губитак свести, па како ће Бог да се снађе добиће сигнал у бази, стићи ће теренским возилом, ископати га меморијска картица ће бити сачувана, а затим опоравак, болница»
Али да се вратимо на зверове, ко су они и како су се појавили? Све је почело у лабораторији Евгенија Викторовича Сакулина. Он је скоро научно доказао преношење мисли на животиње зрачењем мозга животиње одређеном врстом зрака, наиме, озрачивањем одређених области мозга. Тог лета 2026. отишао је на одмор у резерват Красновишерски и замислио да се изгубио. Небо је било наоблачено, а он је други дан лутао и изашао у пећину која се зове «Вучји камен», пећина је била удубљење у стени, била је ниска и до ње се могло доћи само чучећи. Зидови ове пећине били су обложени кристалима необичне лепоте пре муљног тока. Сакулин ће га касније назвати «Кхаратрон». Тако је, једном у пећини, изгубио снагу и спавао је у њој неких 15 минута. Кроз свод пећине, кроз велику пукотину у стени, продирао је мали зрачак светлости преломио се и пао на кристале и већ је, у виду лагане магле, обавио саму пећину. Сакулин је устао и погледао око себе одједном је био пун снаге и бистро, ма колико изненађујуће мислио.