«Имамо веома строг манастир, али пошто ћеш бити ломач и истовремено ноћни чувар, можеш са собом имати батеријску лампу», рекао је то монах Андреј, затворио иконару и одвео Бориса у братски дом.
Борису је показана велика соба за шест особа, кревети су били у два нивоа око зидова. Показали су и ломачу у подруму, није требало да се греје, требало је у резерву донети огрев и комаде угља, средити, средити опуштену електричну инсталацију, развући кабл за унутрашњи манастирски телефон и поставити стари телефон тамо. Оно што је урадио Борис Борисович.
За време оброка, Борис је погледао око себе и сву браћу записао у сећање на своју вештачку интелигенцију јучерашњи алкохоличари и наркомани били су уредно обучени и на лицу им се руменило. Сви су били будни и будни. Само један од њих Дмитриј, како је Борис касније сазнао своје име и презиме из базе података Министарства унутрашњих послова, упоредивши снимљену фотографију његовог лица, био је суморан. Дмитриј је био ван себе, он, вођа организоване криминалне групе, овде је свио гнездо. Вечерас је требало да унесе серију хероина у манастир, за накнадну испоруку у Европу. А онда овај нови. Постављен за ложионице и чувара. «Ма како био биоробот од пандура», помисли Дмитриј. Не изневерила га црева вишегодишњег затвора и дугих «шетања» до зоне. «Вечерас ће ректор отац Филип отићи својим послом у град, у Епархију. Монах Андреј ће спавати, а монах Сергије ће се молити за цео свет ноћу у Храму. Али овај са болном руком није био укључен. у мојим плановима биће дан, биће хране», помисли Дмитриј и поче да пије чај.
Борис је у међувремену отишао у библиотеку, узео неке књиге. Ту су били и Теофан Пустињак са својом «Невидљивом грдњом», и Јован Лествичник и још много тога. У сутерену се налазио кревет, састављен од дасака, где је Борис пресавијао хрпу књига. Оперисана рука је болела, шавови још нису били уклоњени са биоткива. Према телесним сензорима, све је било нормално, пуњење 48 сати. Мада би одспавао пар сати, да не спава ноћу, него да чита и обилази манастир.
Падао је мрак Борис је успео да одспава пар сати у својој ћелији нико му није сметао, сви су били на послушности. Дошло је време за одлазак у Храм на обавезну заједничку вечерњу молитву и братско правило. Што је и учинио.
Борис је стао мало испред свих, прекрстио се равномерно, како и доликује хришћанину, али гледајући споља на себе. чинило се да види себе очима своје браће. Није издао биоробота у себи јео је, спавао и молио се као човек. Знао је да Виши ум свакако постоји, али догматски, као људско биће, он је још мало веровао, није осећао свако Његово постојање на Земљи. Његова брига за њега.
Вечерњем правилу дошао је крај, браћа су стала у круг и, пролазећи њиме, тражили опроштај једни од других. Изашавши из Храма, Борис је осетио лакоћу размишљања. Било је то први пут после дуго времена. Интелектуални систем биоробота је забележио интензиван рад мозга у тренутку заједничке братске молитве, а сада се мозак мало одморио, што је послужило као нека врста радосне еуфорије. Није то била благодат, тај непознати осећај, због којег је Биомакс 21. дошао у манастир.
Дошавши у котларницу, упоредио је снимак из ваздуха са сателита са мапом свог кретања по манастиру. Прва сесија комуникације са Центром заказана је за 2 сата ујутро. Било је потребно додатно осветлити све објекте манастира са сателита Космос 976 за скривене просторије. Могуће је да је овде у манастиру Воробјев успостављен канал за снабдевање дрогом у Европу. Па, Борис Борисович, звани биоробот Биомакс 21, није веровао у случајно присуство лопова рецидивиста на територији манастира. Према подацима Министарства унутрашњих послова, то је био Жук Дмитриј Љович, рођен 1970. године. Обични оперативци МУП-а заобишли су овај манастир место је удаљено од града, мирно и који ће дати дозволу за спровођење оперативно-истражних радњи на територији манастира. Да, и снага није била довољна. Требало је бити некакав пандур да би се инфилтрирао у манастир, где постоји сопствена стража, нека држава у држави.
Смрачило се Остало је још 3 сата до сесије комуникације. а Борис је почео да изучава манастирска дела. А ево шта је прочитао. Испоставља се да грчки монаси, да би привукли милост, увек полушапатом понављају «Исусе Христе Исусе Христе». Дакле, увек на послу када негде оду. Био је то део Исусове молитве, дар који је настао у давна времена. Поседујући дар Исусове молитве, човек се преобразио, постао сличан Богу, стекао дарове. Тако је биоробот почео да говори полушапатом, тихо са паузама: «Исусе Христе Исусе Христе». па је прошло 2,5 сата.
Сви су спавали, само су дежурни пси лењо лежали на вратима братске куће. Борис је изашао из подрума ложионице, али га је тада непозната сила зауставила. Неки човек је прошао поред њега. Човек није приметио Бориса да је изашао мало раније или касније, видели би се. Биоробот је укључио инфрацрвено зрачење и угледао паркирани џип у близини жбуња. Из џипа је изнет завежљај и он се полако и нечујно одвезао. Човек је прихватио бели завежљај тихо као сенка, прошао поред Бориса, који је стајао у подруму ложионице. У међувремену је Борис спојио електронски нос «Хероин! Врхунски!» ово је било у завежљају.
Одлука је дошла моментално без изласка у етар, који је могао да се прислушкује, да се побегне из манастира. И одмах бежи. Оријентишући се по звездама, Борис је изашао из манастира око 25 километара испред њега ван пута, ујутру би ипак ступио у везу са Центром. Али он ће већ бити далеко од манастира.
Ишао је сеоским путем и полушапатом понављао «Исусе Христе Исусе Христе» А онда је са леве стране била мала мочвара. Сви сензори биоробота су радили нормално. А онда је од љиљана јасно чуо: «Какав срећан човек пролази поред нас Какав срећан! Сам Бог му је помогао!» и Борис је јасно осетио то неописиво, неописиво стање, које се зове благодат!
ЗВЕРИ ЉУДИ
Биоробот Биомак 21 лежао је испод блокаде камења у полусвесном стању пет дана. Тачније, није могао да утврди због повреда које су нанели зверари. Овај рат траје већ две године са различитим успесима зараћених страна. Биомаксова лева рука је била напола откинута, висила је о биожицама-жилама и из ње је цурило уље, мали мотори задужени за гњечење шака наставили су да се спонтано укључују и гасе, трошећи струју.
Режим исхране у биосистему је постављен као терминатор. Ово чак није ни економичан «екстрем» или се још назива хитним, ово је режим у којем је покретљивост структуре ограничена живот биоробота је близу смрти и задатак овог режима је да подржи меморијске картице до доласка спасилачке екипе специјалних снага из базе. Побуњеници зверољуди понашали су се веома лукаво, вешто су се маскирали у животињски свет, лако обучавали, затим се окупљали у групе, па деловали сами. Беастмен су кумовали научници који су ушли у научну област у редовима криминала, тачније у редовима наркобосова. На такву групу, производ мутације зрака уређаја Кхаратрон, наишао је Биомакс 21 док је патролирао територијом резервата Красновишерски.
На први поглед били су то обични медведи медведица са два младунца. Биомак 21, пратећи упутства, дошао је у домет пуцања, али чим је напео таблету за спавање, медведица је замахнула клатно. Да, да, то исто клатно војне контраобавештајне школе показало је покрет удесно, отишло улево и одмах се приближило на пет метара. Биоробот је био збуњен, «Па да медведи замахну клатно?» а онда се појавио дуготрајан бол у левој страни груди биоробота, сензори су забележили квар лептона! Беастмен су тек релативно недавно савладали бесконтактне школе мађионичара. Биоробот се срушио као олупина. Медведица се зањихала по инерцији удесно, па улево, и већ скоковима скраћујући растојање, као што то само животиње раде брзо, и чврсто се заривши у леви лакат.