Jasno mi je rekao je Nunan. Piknik pored puta.
Upravo tako. Piknik pored nekog kosmičkog puta. A vi me pitate da li će se oni vratiti ili ne!
Pustite me da zapalim rekao je Nunan. Đavo da nosi vašu pseudonauku. Ja sve to nisam tako zamišljao.
To je vaše pravo rekao je Valentin.
Znači, ispada da nas oni nisu ni primetili?
A što da nisu?
Pa onda, barem, nisu obraćali pažnju na nas?
Znate šta, ja se na vašem mestu ne bih nervirao zbog toga posavetovao ga je Valentin.
Nunan je hteo nešto da kaže, zakašljao se i bacio cigaretu.
Svejedno rekao je to prosto nije moguće... Đavo da nosi vas naučnike! Otkud vam takav prezir prema čoveku? Zašto stalno gledate da ga ponizite?...
Čekajte malo rekao je Valentin. Poslušajte ovo. «Pitate me: po čemu je velik čovek? odrecitovao je. Po tome što je stvorio drugu prirodu? Što je pokrenuo sile ravne kosmičkim? Što je za kratko vreme zavladao planetom i otvorio prozor u Svemir? Ne! Ne po tome, već što je, uprkos svemu tome, opstao i opstaće i dalje.»
Zavladala je tišina. Nunan je razmišljao.
Možda rekao je nesigurno. Naravno, sa te tačke gledišta...
Ma ne uzbuđujte se dobrodušno je rekao Valentin. Kosmički izlet je samo moja hipoteza. Nije čak ni hipoteza, već više onako, zamisao... Takozvani ozbiljni ksenolozi grade mnogo ozbiljnije i manje neugodne za ljudsko samoljublje verzije. Na primer, da Poseta još nije ni bila, nego da tek predstoji. Neki visoki razum poslao nam je na Zemlju kontejnere sa primercima svoje materijalne kulture. Od nas se očekuje da proučimo te primerke, napravimo tehnološki skok i pošaljemo im odgovor koji će značiti da smo spremni za kontakt. Da li vam se ovo više sviđa?
To je već mnogo bolje odgovorio je Nunan. Znači da i među naučnicima ima pristojnih ljudi.
A može i ovako: Poseta se stvarno dogodila, samo što se, nipošto, još nije završila. Mi se faktički sada nalazimo u stanju kontakta, samo što to ne znamo. Došljaci su se ugnezdili u zonama i pažljivo nas proučavaju, istovremeno nas pripremajući za «neumoljiva čudesa budućnosti».
E, to bih mogao da shvatim! rekao je Nunan. To bi moglo lepo da objasni tajanstvena kretanja u staroj fabrici. Dok vaša teorija o izletu to ne može da objasni.
A što da ne? usprotivio se Valentin. Pa zar nije moglo neko dete da zaboravi na livadi igračku na navijanje?
E, to bih mogao da shvatim! rekao je Nunan. To bi moglo lepo da objasni tajanstvena kretanja u staroj fabrici. Dok vaša teorija o izletu to ne može da objasni.
A što da ne? usprotivio se Valentin. Pa zar nije moglo neko dete da zaboravi na livadi igračku na navijanje?
Manite se te priče! odlučno je rekao Nunan. Kakva igračka, kad se cela fabrika trese...
Uostalom, mogla je za njih i biti igračka. Hoćete li pivo? Rozalija! Dva piva gospodi ksonolozima!... Ipak je prijatno porazgovarati sa vama rekao je Valentinu. Prosto jedno pročišćenje mozga, kao da su mi engleske soli sipali pod lobanju. A onako: radiš, radiš a zašto, kakva korist od svega toga, čemu sve to vodi...
Stiglo je pivo. Nunan je otpio gledajući povrh pene kako Valentin sa izrazom gadljive sumnjičavosti gleda u svoju čašu.
Šta, ne volite pivo? upitao je, oblizujući usne.
Pa ja, u stvari, ne pijem neodlučno je rekao Valentin.
Ozibljno? začudio se Nunan.
Ah, do đavola! rekao je Valentin i odlučno odmakao čašu. Naručite mi bolje konjak, kad je već tako rekao je.
Rozalija! odmah je viknuo oraspoloženi Nunan.
Kad je donet konjak, on reče:
Ipak to nije to. Da se i ne govori o vašem pikniku to je uopšte svinjarija ali čak ni verzija o preludijumu za kontakt nije u redu. Razumeo bih «narukvice», «pune» i «prazne kutije»... ali zašto «veštičje pihtije»? Zašto «vetrometina», pa one grozne pahulje...
Izvinite rekao je Valentin, uzimajući krišku limuna. Ne razumem vašu terminologiju.
Kakve vetrometine i pahulje?
Nunan se nasmejao.
Lokalni nazivi objasnio je. Radni žargon stalkera. «Vetrometine» su oblasti povišene gravitacije.
A, gravikoncentrati... Usmerena gravitacija. O tome bih mogao sa vama da porazgovaram sa zadovoljstvom, ali vi ništa nećete shvatiti.
Što da neću? Ipak sam ja neki inženjer...
Zato što ja ni sam ne shvatam rekao je Valentin. Imam cele sisteme jednačina, ali kako da ih objasnim nemam pojma... A «veštičje pihtije» to je, verovatno, koloidni gas?
Da. Jeste li čuli za katastrofu u Kariganovoj laboratoriji?
Čuo sam nešto nerado je potvrdio Valentin.
Ti idioti su stavili porculanski kontejner sa «pihtijama» u specijalnu komoru, maksimalno izolovanu... to jest, oni su mislili da je komora maksimalno izolovana. A kad su otvorili kontejner manipulatorima, «pihtije» su prošle kroz metal i plastiku kao voda kroz krpu, probile se iz komore i sve sa čime su došle u dodir pretvaralo se takođe u «pihtije». Poginulo je trideset pet ljudi, više od stotinu je osakaćeno a cela ta zgrada sada je potpuno neupotrebljiva. Jeste li bili tamo nekad?
Ogromna Kariganova zgrada... Sad su «pihtije» već otekle u podrum i donje spratove. Eto vam vaš preludijum za kontakt.
Valentin se namrštio.
Sve ja to znam rekao je. Ali, morate se složiti, Ričarde, da došljaci nisu krivi za to.