Ima odgovora rekao je Valentin, osmehujući se. Ima ih čak veoma mnogo, možete da birate koji vam se sviđa.
A šta vi mislite?
Iskreno govoreći, nikad nisam ozbiljno razmišljao o tome. Za mene je Poseta pre svega jedinstven događaj koji nam omogućuje da odjednom preskočimo nekoliko stepenika u procesu spoznaje. Nešto kao putovanje u budućnost tehnologije. Recimo, kao kad bi se u laboratoriji Isaka Njutna našao savremeni kvantni generator.
Ništa Njutn tamo ne bi shvatio.
Grešite. Njutn je bio vrlo pronicljiv čovek.
Da? Ma dobro, pustimo Njutna. Recite mi ipak, kako vi objašnjavate Posetu. Makar i neozbiljno.
Dobro, reći ću vam. Samo, moram vas upozoriti, Ričarde, da se vaše pitanje nalazi u kompetenciji pseudonauke pod nazivom ksenologija. Ksenologija to vam je neka neprirodna mešavina naučne fantastike sa formalnom logikom. Njena osnovna metoda je pogrešna pripisivanje ljudske psihologije vanzemaljskom razumu.
Zašto je pogrešna? upitao je Nunan.
Zato što su se biolozi svojevremeno već opekli kad su pokušali psihologiju čoveka da prenesu na životinje. Na zemaljske životinje naglasio je Valentin.
Ali to je sasvim druga stvar prigovorio je Nunan. Ovde je reč o psihologiji r a z u m n i h bića...
Da-da. Sve bi to bilo lepo, kad bismo mi znali šta je to razum.
Pa zar mi to ne znamo? začudio se Nunan.
Pa vidite, i ne znamo. U upotrebi je uglavnom sasvim površna definicija: razum je svojstvo čoveka koje čini različitom njegovu delatnost od delatnosti životinja. To vam je pokušaj da postavite granicu između gazde i psa koji, kao, sve razume, samo ne ume da govori. Uostalom, iz te površne definicije proizilaze i neke malo dublje. One se zasnivaju na tužnim posmatranjima pomenute ljudske delatnosti. Na primer: razum je sposobnost živog bića da čini nesvrhovite ili neprirodne postupke.
Da, to se odnosi na mene i na meni slične sa gorčinom je rekao Nunan.
Na žalost. Ili, recimo, definicija-hipoteza. Razum je složeni instinkt čije formiranje još nije završeno. Tu se ima na umu da je instinktivna delatnost uvek svrhovita i prirodna. Dok prođe milion godina, taj instinkt će se formirati do kraja i mi ćemo prestati da činimo greške. I tada, ako se u svemiru nešto promeni, mi ćemo srećno izumreti upravo zbog toga što smo se odlučili da pravimo greške, odnosno da isprobavamo razne varijante nepredviđene programom.
To kod vas ispada nekako... uvredljivo.
Molim, daću vam onda još jednu definiciju uzvišenu i plemenitu. Razum je sposobnost da se sile prirode iskorištavaju bez uništavanja te prirode.
Nunan se namrštio i odmahnuo glavom.
Ne rekao je. To se na nas ne odnosi... A šta je sa onim, da je čovek, za razliku od životinja, biće koje ima nesavladivu potrebu za uvećavanjem znanja? Negde sam pročitao takvo nešto.
I ja sam rekao je Valentin. Ali je nevolja u tome što čovek, u svakom slučaju prosečan čovek, onaj kojeg imate na umu kad kažete «to se ne odnosi na nas», sa lakoćom savlađuje tu svoju potrebu za uvećanjem znanja. A rekao bih da takva potreba uopšte i ne postoji. Postoji potreba da se nešto shvati, a tu znanje nije nužno. Hipoteza o bogu, na primer, pruža izvanrednu mogućnost da se apsolutno sve shvati, a da se apsolutno ništa ne uči odnosno, da se ne uvećava znanje... Treba samo dati čoveku krajnje uprošćeni model sveta i objašnjavati svaku pojavu na osnovu tog modela. Takav pristup ne traži nikakva znanja. Nekoliko napamet naučenih formula plus tobožnja intuicija, tobožnje praktično razmišljanje i tobožnji zdravi smisao.
Čekajte malo rekao je Nunan. Ispraznio je čašu sa pivom i bučno je spustio natrag na sto.
Ne skrećite sa teme. Dajte da razjasnimo jednu stvar. Čovek se sreće sa vanzemaljcem. Kako će oni shvatiti jedan o drugome, da su obojica razumna bića?
Nemam pojma nasmejao se Valentin. Sve, što sam pročitao o tome, svodi se na začarani krug. Ako su oni sposobni za kontakt, znači da su razumni. I uopšte: ako vanzemaljac ima tu čast da poseduje ljudsku psihologiju, onda je on razuman.
Eto ti ga nä rekao je Nunan. A ja sam mislio da se to kod vas, naučnika, sve već tačno zna...
Ne zna se hladno je rekao Valentin.
Ne, čekajte malo rekao je Nunan. On se osećao nekako prevarenim. Ako vi ne znate tako proste stvari... Dobro, ostavimo po strani pitanje šta je to razum. Očigledno, tu bi se i sam đavo opekao. Ali Poseta? Šta mislite o samoj Poseti?
Molim rekao je Valentin. Zamislite izlet...
Nunan se trgnuo.
Šta ste rekli?
Izlet. Piknik. Zamislite ovako: šuma, seoski put, livada. Sa puta na livadu skreće automobil, iz automobila izlaze mladići i devojke, tu su korpe sa hranom i pićem, tranzistori, fotoaparati, kamere... Pali se logorska vatra, dižu se šatori, pušta se muzika. A ujutru odlaze. Životinje, ptice i insekti koji su cele noći užasnuto posmatrali šta se događa, izlaze iz svojih skrovišta. I šta vide? Na travu je iscurelo motorno ulje i benzin, izbačene su neispravne svećice i filteri. Valja se starudija, pregorele lampice, neko je izgubio ključ iz kompleta. Sa točkova i blatobrana je spalo blato, dovezeno ko zna odakle... I, naravno, ostaci logorske vatre, ogrisci jabuka, papirići od bombona, prazne konzerve i flaše, nečija maramica, nečiji džepni nož, stare, pocepane novine, novčići, uvelo cveće sa neke druge livade...