Можда је у питању нови роботски сејачки брод, попут онога који је донео устројство гена наших предака на Таласу.
Али тек сада тако касно?
Зашто да не? Први сејачи могли су да достигну свега неколико постотака брзине светлости. Земља их је стално усавршавала све до часа када је била уништена. Како су потоњи модели били готово десетоструко бржи, успели су да претекну оне спорије за отприлике једно столеће; већина њих мора да се још налази на путу. Шта ти мислиш, Бранте?
Мириса је увек водила рачуна о томе да га укључи у разговоре, као и да га, уколико је то могуће, наведе да помисли како их је он заподенуо. Била је потпуно свесна његовог осећања подређености и није желела да га још више појачава.
Понекад је било веома самотно представљати најбистрију особу на Тарни; иако је одржавала везу са пет-шест себи равних људи на Три Острва, ретко се непосредно сретала са њима, а ни после свих минулих миленијума никаква комуникациона технологија није могла да замени сусрет очи у очи.
Занимљива идеја, примети Брант. Није искључено да си у праву. Иако му историја није била јача страна, Брант Фалконер располагао је техничким знањем о сложеном низу догађаја који су довели до колонизовања Таласе. Само, шта ћемо, упита он, ако то одиста јесте нови сејачки брод који покушава да нас поново колонизује? Да му кажемо: Хвала лепо, али само не данас?
Са неколико места допре кратак, нервозни смех; а онда већник Симонс замишљено примети. Сигуран сам да бисмо изишли накрај са једним сејачким бродом, уколико не би било друге. Али, зар роботи на њему не би били довољно интелигентни да обуставе програме пошто виде да је посао већ обављен?
Са неколико места допре кратак, нервозни смех; а онда већник Симонс замишљено примети. Сигуран сам да бисмо изишли накрај са једним сејачким бродом, уколико не би било друге. Али, зар роботи на њему не би били довољно интелигентни да обуставе програме пошто виде да је посао већ обављен?
Можда. Мада им се може учинити да би могли да га боље обаве. У сваком случају, без обзира на то да ли је посреди нека реликвија са Земље или познији модел са једне од колонија, у питању ће свакако бити неки робот.
Није било потребе да се ово образлаже; свима су биле познате фантастичне тешкоће и трошкови скопчани са међузведаним походима који су укључивали људску посаду. Иако технички могући, овакви летови били су потпуно несврсисходни. Роботи су, наиме, могли да обаве посао хиљаду пута јефтиније.
Робот или реликвија шта нам у оба случаја ваља предузети? упита један мештанин.
То можда неће бити наш проблем, узврати градоначелница. Како изгледа, сви су прихватили здраво за готово да су се упутили ка месту Првог Спуштања, али зашто би то био случај? Уосталом, Северно Острво знатно је изгледнија
Често се догађало да градоначелница не буде у праву, али то се још никада није испоставило тако брзо. Овога пута, звук који је стао да расте на небу поврх Тарне није представљао пригушену грмљавину из јоносфере, већ продоран писак неког млазњака у ниском, бришућем лету. Сви појурише из сале већа у неприличној журби, јер само је првих неколико стигло на време да види како летелица затупастог носа и делтоидних крила помрачује звезде, сврховито хитајући ка тачки која је и даље била света као последња веза са Земљом.
Градоначелница Волдром кратко застаде да извести централу, а затим се придружи осталима који су похрлили напоље.
Бранте, ти тамо можеш стићи први. Узми змаја.
Главни механички инжењер Тарне зажмирка; било је то први пут да је примио једно непосредно наређење од градоначелнице. А онда му се на лицу појави израз благе нелагодности.
Један кокосов орах пао му је кроз крило пре неки дан. Нисам имао времена да га оправим због проблема са замкама за рибе. У сваком случају, није ни био опремљен за ноћни лет.
Градоначелница му упути дуг, нетремичан поглед.
Надам се да је све у реду са мојим колима, примети она саркастично.
Разуме се, узврати Брант гласом у коме се осећало да је погођен. Резервоар је пун и све је спремно за полазак.
Било је сасвим неуобичајено да градоначелничина кола било где иду; цела Тарна се могла препешачити за двадесет минута, а сав локални превоз хране и опреме обављао се малим пешчаним ваљцима. Током седамдесет година званичне употребе кола су превалила мање од сто хиљада километара и, уколико не доживе неки удес, требало би да издрже најмање још једно столеће.
Ласанци су се ведро упуштали у опите са многим пороцима; али планирано застаревање и разметљиво трошење нису спадали међу њих. Нико не би могао да погоди да је возило било старије од свих путника у њему у часу када је кренуло на своје најисторискије путовање.
4. ТОКСИН
Нико није чуо прво брујање Земљиних погребних звона чак ни научници који су дошли до тог фаталног открића, дубоко под земљом, у једном напуштеном руднику злата у Колораду.
Био је то одважан опит, незамислив пре средине двадесетог столећа. Пошто је једном неутрино откривен, убрзо је постало јасно да је човечанство добило нови прозор у свемир. Нешто тако продорно да пролази кроз целу планету подједнако лако као и светлост кроз стакло могло се искористити да се погледом проникне у језгра сунаца.