Да.
Враћајте се, рече им.
А ви?
Још ћу остати. Враћајте се, понови нестрпљиво. Хтео је да остане сам. Бланк пребаци ремен преко рамена на коме су висиле касете везане за дршке, Џордан пружи роботу сонду и удаљише се, упадајући у песак; арктан је шљапкао за њима, с леђа тако налик на маскираног човека.
Рохан пође према крајњој дини. Изблиза је угледао при крају раширен врх емитора уроњеног у песак; на томе месту је он стварао заштитно поље сила. Не толико да би проверио његово деловање, него просто из детињег хира, захватио је шаку песка и бацио је пред себе. Песак полете и, као да је налетео на невидљиво окомито стакло, сручи се поново за земљу.
Просто су га руке сврбеле да скине маску. Знао је то добро. Испљунути дисаљку, стргнути опасаче, испунити цела плућа ваздухом, напити га се пуним плућима
Омекшавам, помисли и крену натраг према броду. Дизалица је чекала, празна, с платформом меко утонулом у дину, а ветар је стигао да је за неколико минута његовог одсуства превуче слојем нанесеног песка.
У главном ходнику петога спрата погледао је на зидни информатор. Командант је био у звезданој кабини. Повезе се горе.
Једном речју идила? рече астрагатор саслушавши га. Никаквих радиоактивности, никаквих спора, плесни, вируса, ничег само тај кисеоник Узорке треба дати на испитивање.
Већ су у лабораторији. Можда овде има живота на другим континентима, примети Рохан неодлучно.
Сумњам. Инсолација ван екваторијалнг појаса је слаба; нисте видели дебљину капа на половима? Јамчим да тамо има бар осам, ако не и десет километара леденог покривача. Можда пре океан, некакве алге, морска трава али зашто живот није изишао из воде на копно?
Треба завирити у ту воду, рече Рохан.
Прерано је питати наше људе, али планета ми изгледа стара. Такво смежурано јаје мора да је прегурало неких шест милијарди година. Уосталом, сунце је такође већ поодавно превалило раздобље свога пуног сјаја. Оно је већ готово обичан црвени патуљак. Да, ово одсуство живота на копну је чудновато. Нарочита врста еволуције, која не може да поднесе сушу. Јесте. То би објаснило присуство кисеоника, али не и проблем Кондора.
Некакви видови живота, нека подводна бића која се крију у океану, која су тамо створила цивилизацију на дну, набаци мисао Рохан. Обојица су посматрали велику карту планете у Меркаторовој пројекцији, непрецизну, јер је израђена на основу података добијених помоћу аутоматских сонди из прошлог века. Показивала је само обрисе главних континената и мора, линије до којих су стизале поларне капе и неколико највећих кратера. У мрежи подневака и упоредника видела се црвеним кружићем убележена тачка под осмим степеном северне ширине место на коме су атерирали. Астрогатор нестрпљиво помери папир на столу за мапе.
Ни сами у то не верујете, жацну се. Тресор није могао бити глупљи од нас, не би се дао никаквим подводњацима, глупост. А уосталом, када би чак и постојала разумна водена бића, једна од првих ствари којима би се позабавила, било би овладавање копном. Ето, рецимо, макар у скафандрима испуњеним водом Чиста глупост, понови, не да би коначно уништио Роханову претпоставку, него зато што је већ мислио о нечем другом.
Задржаћемо се овде неко време, закључи најзад и дотаче доњи руб мапе која се с лаким шуштањем сави и нестаде у једном од водоравних регала великог складишта за мапе. Причекаћемо и видећемо.
А ако не? упита Рохан опрезно. Потражићемо их?
Рохане, будите разумни. Шеста звездана година и такве астрогатор је тражио праву реч, није је нашао и само је с омаловажавањем махнуо руком. Планета је величине Марса. Како да их тражимо? Значи Кондора, поправи се.
Јесте, тло је гвожђевито безвољно признаде Рохан. У ствари, анализе су показивале велику примесу ферооксида у песку. Фероиндукцијски показатељи, дакле, нису вредели ништа. Не знајући шта да каже, ућута. Био је убеђен да ће командант на крају наћи некакав излаз. Неће се вратити тек празних руку, без икаквих резултата. Чекао је гледајући на накострешене Хорпахове обрве, истурене испод чела.
Истину говорећи, не верујем да би ово чекање од 48 часова могло било шта да нам да, али правилник то захтева, одазва се астрогатор неочекивано поверљивим тоном. Седите, Рохане. Стојите ми над главом као грижа савести. Регис је најидиотскије место које се може замислити. Не зна се зашто је ту послат Кондор уосталом није важно, чим се тако догодило.
Прекиде. Био је лоше расположен као и обично, постајао је тада разговорљив и лако се упуштао у дискусију, чак поверљиву; што је увек било помало опасно, јер је у сваком трену могао разговор да пресече каквом заједљивошћу.
Речју, овако или онако морамо нешто да радимо. Знате ли шта? Извешћете ми неколико малих фотоопсерватора у екваторијалну орбиту. Само да буде поштено кружна и тесна. Једно седамдесетак километара.
То је још у оквиру јоносфере, побуни се Рохан. Изгореће нам након неколико десетина окружења
Нека изгоре. Али ће пре тога снимити шта се буде могло. Саветовао бих вам чак да ризикујете и шездесет километара. Можда ће изгорети већ у десетом обиласку, али само фотографија с такве висине може нешто да нам пружи. Знате ли како изгледа ракета виђена с раздаљине од сто километара, чак и кроз најбољи телеобјектив? Глава чиоде је, у поређењу с њом, цео планински масив. Учините то одмах Рохане!