Šuhart rekao je Redrik. Slušajte pažljivo i ne prekidajte...
Šuhart? veoma prirodno začudio se Promukli. Koji Šuhart?
Ne prekidajte me, kažem! Ulovili su me, pobegao sam a sad idem da se predam. Dobiću dve i po do tri godine. Žena će mi ostati bez para. Pobrinućete se za nju; ništa ne sme da joj nedostaje, jasno? Je li vam jasno, pitam?
Nastavite rekao je Promukli.
Blizu onog mesta gde smo se prvi put sreli ima jedna telefonska govornica. Jedna jedina, nećete pogrešiti. Kontejner je ispod nje. Ako hoćete uzmite ga, ako nećete nemojte, ali moja žena mora biti obezbeđena. Nas dvojica ćemo još mnogo raditi zajedno. A ako se vratim i vidim da ste igrali prljavo... Ne savetujem vam prljavu igru. Jasno?
Razumeo sam rekao je Promukli. Hvala. Onda je, lako oklevajući, upitao: Treba li vam advokat?
Ne odgovorio je Redrik. Sve pare mojoj ženi. Zdravo.
Okačio je slušalicu, osvrnuo se, zavukao ruke duboko u džepove pantalona i polako se uputio rudarskom ulicom između praznih, napuštenih kuća.
III Ričard H. Nunan, 51 godina, predstavnik dostavljača elektronske opreme za Harmontski ogranak MIVC.
Ričard H. Nunan je sedeo za stolom u svom kabinetu i crtao đavolčiće u velikoj poslovnoj beležnici. Pritom se smeškao sa razumevanjem, klimao glavom i uopšte nije slušao posetioca.
Nunan je očekivao važan telefonski poziv, a posetilac, doktor Pilman, ravnodušno je iznosio zamerke. Ili je zamišljao da iznosi zamerke. Ili je pokušavao da natera sebe da poveruje da iznosi zamerke.
Sve ćemo mi to uzeti u obzir rekao je najzad Nunan, završavajući desetog, radi okruglog broja, đavolčića, i zaklapajući beležnicu. Ma to stvarno nema smisla...
Valentin je ispružio ruku sa tankom šakom i pedantno otresao pepeo u pepeljaru.
A šta ćete to uzeti u obzir? učtivo je upitao.
Sve što ste rekli veselo je odgovorio Nunan, zabacujući se u fotelji. Do poslednje reči.
A šta sam ja to rekao?
To nije bitno odgovorio je Nunan. Sve što god vi kažete biće uzeto u obzir.
Valentin (doktor Valentin Pilman, dobitnik Nobelove i drugih nagrada) sedeo je pred njim u dubokoj fotelji, omalen, uredan, fin, na njegovoj jakni od jelenske kože ni mrljice, na pantalonama ni nabora; blistavo bela košulja, kravata strogo jednobojna, izglancane cipele; na tankim bledim usnama ironičan osmeh, ogromne tamne naočare kriju mu oči, nad širokim niskim čelom crna kosa kao četka.
Ne odgovorio je Redrik. Sve pare mojoj ženi. Zdravo.
Okačio je slušalicu, osvrnuo se, zavukao ruke duboko u džepove pantalona i polako se uputio rudarskom ulicom između praznih, napuštenih kuća.
III Ričard H. Nunan, 51 godina, predstavnik dostavljača elektronske opreme za Harmontski ogranak MIVC.
Ričard H. Nunan je sedeo za stolom u svom kabinetu i crtao đavolčiće u velikoj poslovnoj beležnici. Pritom se smeškao sa razumevanjem, klimao glavom i uopšte nije slušao posetioca.
Nunan je očekivao važan telefonski poziv, a posetilac, doktor Pilman, ravnodušno je iznosio zamerke. Ili je zamišljao da iznosi zamerke. Ili je pokušavao da natera sebe da poveruje da iznosi zamerke.
Sve ćemo mi to uzeti u obzir rekao je najzad Nunan, završavajući desetog, radi okruglog broja, đavolčića, i zaklapajući beležnicu. Ma to stvarno nema smisla...
Valentin je ispružio ruku sa tankom šakom i pedantno otresao pepeo u pepeljaru.
A šta ćete to uzeti u obzir? učtivo je upitao.
Sve što ste rekli veselo je odgovorio Nunan, zabacujući se u fotelji. Do poslednje reči.
A šta sam ja to rekao?
To nije bitno odgovorio je Nunan. Sve što god vi kažete biće uzeto u obzir.
Valentin (doktor Valentin Pilman, dobitnik Nobelove i drugih nagrada) sedeo je pred njim u dubokoj fotelji, omalen, uredan, fin, na njegovoj jakni od jelenske kože ni mrljice, na pantalonama ni nabora; blistavo bela košulja, kravata strogo jednobojna, izglancane cipele; na tankim bledim usnama ironičan osmeh, ogromne tamne naočare kriju mu oči, nad širokim niskim čelom crna kosa kao četka.
Ja bih rekao, da vi sasvim nezasluženo dobijate vašu fantastičnu platu rekao je. Pa i više od toga, rekao bih da ste vi pravi saboter, Dik.
Psst! šapnuo je Nunan. Zaboga, nemojte tako glasno!
Stvarno nastavio je Valentin odavno vas posmatram: vi uopšte ništa ne radite.
Čekajte malo! prekinuo ga je Nunan i mahnuo debelim rumenim prstom. Kako to mislite ne radim? Zar je ijedna reklamacija ostala nerazmotrena?
Ne znam rekao je Valentin i opet otresao pepeo sa cigarete. Dolazi nam dobra oprema, a dolazi nam i loša. Dobru dobijamo malo češće, ali gde je vaš udeo u tome ne znam.
E, pa, kad ne bi bilo mene odgovorio je Nunan dobru biste dobijali malo ređe. Osim toga, vi, naučnici, sve vreme kvarite dobru opremu, a onda podnosite reklamacije i ko vam ih odobrava? Kad ja ne bih...
Telefon je zazvonio i Nunan je, odmah zaboravivši na Valentina, podigao slušalicu.
Mister Nunan? rekla je sekretarica. Opet vas traži gospodin Lemhen.
Dajte vezu.
Valentin je ustao, stavio opušak u pepeljaru, mahnuo rukom u znak pozdrava i izišao omalen, prav, skladno građen.
Mister Nunan? začuo se u slušalici poznati otegnuti glas.
Slušam.